Dođu i takvi dani. Ispuni nas neka tuga.
Sve je ok, ali ne osjećamo se dobro.
Možda i nema nekog posebnog razloga tuzi. Možda ima.
Možda nas neka sitnica rastuži, pa se ostala tuga samo priključi.
Samo je propustite. Isplačite se. Prihvatite je kao dio sebe. Sve ste to vi.
Ne možemo skakati od sreće svaki dan. Pratimo svoj ritam života.
Svoj prirodni ciklus.
Tih dana ne donosimo odluke. Odluke iz energije tuge nisu dobre odluke za nas.
Radimo samo ono što je neophodno.
Pričamo samo onoliko koliko je potrebno i s kime moramo / želimo.
Umirimo se, odmorimo, radimo nešto što nas veseli. Ili samo odmaramo.
Znamo da dolaze bolji dani. I samo se prepustimo svom prirodnom ritmu.