Da li to mogu napraviti? Ili ipak ne?
Ali ne znam kako, ne znam s kim niti s čim.
Možda ipak bolje da niti ne počinjem.
Ali ja bi to svarno željela.
Kad bolje razmislim, to je preveliko za mene. Nikad nisam ostvarila nešto tako veliko. Ne mogu ja to. Nemam dovoljno znanja.
Od pomisli na to srce mi počinje plesati i pjevati. Jako bi me veselilo da mi to uspije.
Ali što će mi ljudi reći ako ne uspijem? Ispast ću jadna. Pričat će o meni.
Ili……možda ipak da pokušam. I tako uvijek o nečemu pričaju…..
Da li ste ikada vodili ovakav monolog u svojoj glavi? Pogotovo kada se želimo upustiti u nešto novo, ‘veliko’, nama potpuno nepoznato. Ali nešto što bismo jako željeli.
Najbolje ćemo znati da li to možemo ako krenemo i pokušamo. Krenimo s onim što trenutno imamo na raspolaganju. Pa će nam se, malo pomalo, otvarati nove prilike i mogućnosti.
I da…..možda i nećemo uspjeti, a možda i hoćemo, a možda ćemo na putu naići na neku novu želju.