Od dragih prijatelja smo za vjenčanje dobili prekrasne plave, staklene, prozirne šalice za kavu.
Bilo je to 2001. godine.
Jako su nam se sviđale…..I što smo napravili?
Stavili ih u kutiju. Kao, nećemo ih koristiti za svaki dan jer su prelijepe za to, nego kad nam dođu gosti.
Ali kad bi dolazili gosti, pili smo kavu iz svakodnevnih šalica.
Kada god bi slagala ormare i naletjela na tu kutiju sa plavim šalicama….uvijek smo komentirali….ma ćemo ih čuvat za posebne prilike, za goste….
Nećemo ih trošiti bez veze.
Godine su prolazile, svaki put kod slaganja bi zaključili kako su nam te šalice divne i čuvali smo ih za posebne prilike.
Moj muž je umro 2017. godine. U naših 16 godina braka čuvali smo staklene šalice, koje su nam se jako sviđale, za posebne prilike.
On nije dočekao da iz njih zajedno popijemo kavu.
Jer smo čekali POSEBNE prilike, POSEBNE dane…..
Pa se pitam….koje su to posebne prilike, koji su ti posebni dani….koje čekamo???
Koliko je takvih POSEBNIH dana u životu?
Svaki dan koji provedemo uz drage osobe koje volimo je POSEBAN DAN.
Ne postoji posebniji od toga.
Svi smo mi ovdje samo u prolazu. Ne znamo kada nam je zadnji dan. Ni nama, niti drugima.
Ali zato svaki dan kada se probudimo, dobijemo na poklon novih 24 sata.
Da budemo dobri jedni prema drugima, da napravimo nešto dobro, da radimo ono što volimo, da promijenimo ono od čega nam srce vene, da ne odgađamo svoje snove, da ne čekamo bolje dane i posebne prilike….
Nakon što je muž umro, opet sam naletjela na kutiju sa plavim šalicama.
I napokon sam je otvorila i počela piti kavu iz njih svaki dan.
Zakasnila sam 16 godina, ali su mi te šalice svakodnevni podsjetnik da više ne čekam posebne dane.
Nego da se podsjetim da je svaki dan poseban i da ne odgađam svoje snove, da uživam i da sam zahvalna za sve drage ljude u mom životu, da nađem način da pomognem i doprinesem, da radim ono što volim.
Iskoristite svaki dan jer je POSEBAN.